dvojica...i sta sada?!

dragi citaoci mojega bloga ... danas sam se veoma razocarala
naime ... nisam vise zljubljena u svoga decka vec par meseci  ...

 Pokusavala sam to da sakrijem od njega , on je to ignoris. U meni se rodila nova ljubav prema jednom drugom decku. Slala sam mu sms-ove , ali njega nije bas interesoval. Bio je previse odvratan i odbojan. A mene je to jos vise palilo!!!

 

ZALJUBILA SAM SE U BAS NEOBICNU OSOBU!!!!

Najgora stvar u svemu tome je sto me je on provalio ko sam .... i mislim da je besan , veoma je dobar drug mog decka, cak je to i moj decko saznao.

Ne znam stvarno sta da radim?  

Ako neko ima neku ideju, neka mi pomogne..... sta je cinit?

 

 

"Za druge nedostupna 

za tebe kradem od sna

ti samo reci kada i gde 

spremna sam dacu ti sve

za druge nedostupna

za tebe striptiz i ples

ti samo reci rec-dve letecu

dacu ti sve ..." 

 

ALI JA NJEGA VOLIM I VOLIM I SANJAM......:)

 

Da li da odem do psihijatra? 

Da li je svaka ljubav iskrena i ona prava? Da li postoji ona cuvena prva ljubav kojoj cemo se uvek vratiti i koja ce za nas uvek biti neponovljiva?!

Sta mi uopste smatramo pod reci ljubav? Da, to je ono kad nekoga volimo i bla bla bla. Ali da li smo u stanju sve, ali bas sve, da uradimo za tu osobu i kako uopste sacuvati tu ljubav?

Kazu da cemo u ljubavi dobijati onoliko koliko dajemo, a treba da dajemo sve. Moje misljenje je da treba da dajemo i onda kada nista ne dobijamo za uzvrat...

A kako sacuvati ljubav? Sta da ucinimo kada imamo tu pravu osobu pored sebe da ona zauvek ostane tu? I da li treba toj osobi dozvoliti da ode od nas?! Na to pitanje mi je odgovorio moj bivsi decko. Moj otac ga je jednom prilikom pitao "a sta ce se desiti kada ona pozeli da ode iz vase price?" on mu je na to odgovorio "ona je moja golubica i nikada joj necu krila niti vezati, niti rezati!" i bilo je tako...izaslja sam iz te veze i sada sam ponovo zaljubljena i neizmerno volim, a od bivseg decka sam naucila kako treba da se ponasam prema osobi koja je pored mene i sada se trudim i trudicu se da se on oseca slobodno, da nije vezan...sacuvacemo ljubav ako se prema partneru budemo ponasali kao sto bi zeleli da se on ponasa prema nama!

"LJUBAV JE SVE-OD STRASTVENE LUDOSTI DO OTMENE LJUBAZNOSTI!"

Sinoc sam izasla do grada da prosetam sa deckom i njegovim najboljim drugom. Taj njegov najbolji drug ima prelepu dugacku kosu i ja sam pokusavala da je dotaknem iako sam primetila da njemu to smeta. Moja greska je bila sto sam i pored primecenog i dalje pokusavala da se domognem njegove kose. Iako ima 24 godine on je taj problem resio tako sto me je udario po ruci. Znam da to nije bio onaj pravi udarac vec cisto kao iz sale ali je ipak ,manje ili vise zaboleo, bio udarac. Pa ja njemu nisam zelela da odsecem kosu...samo da je dotaknem!

Moj decko mu je rekao da mi se izvini i on je to uradio ali je bilo isuvise ocigledno da je za to "izvini" razlog bio moj decko i da to nije bilo njegovo misljenje tako da mi ta rec, u tom trenutku, ama bas nista nije znacila.

 Odvojila sam se od njih i nasa "setnja" se zavrsila tako sto sam ja tako brzo hodala kao da zelim sto pre da predjem taj put koji je planiran za setnju i da odem kuci, moj decko je jurio zamnom, a njegov najbolji drug za njim.

Na kraju cele price moj decko i taj njegov drug su se posvadjali i nepricaju. To je lepo od njega sto je mene stavio ispred osobe koju zna od kada zna za sebe i sa kojom provodi vreme dvadesetak godina, ali ipak ne zelim da ja stojim ispred njih. To sam objasnila i njemu da " svaka devojka dodje i prodje, a prijatelj ostaje" ali on ne misli tako! Kaze "ti trenutno jesi moja devojka i sve dok nam je lepo ce biti tako, a i posle toga ja i ti cemo biti prijatelji" ...

Bivsa ljubav kao prijatelj ?! Da li je moguce toj osobi posle pricati e bila sam sa ovim, bila sam sa onim, sa ovim sam radila ovo, a sa onim ono...sa prijateljem se deli sve, zar ne?! ...i da li je devojka uopste vredna dobrog prijatelja?!

Kada se postavi ovo pitanje vecina odgovori sa da.Ali niko ne ume da objasni to neko verovanje...u sta?

Takodje kada se nekome postavi ovo pitanje odgovor je kao podrazumevan! I ja verujem u nesto u valjda tog nekog Boga...nisam se krstila ali ipak mislim da nesto postoji,nesto sto nas odrzava u zivotu,sto postavlja neke prepreke pred nas...Moje misljenje je da vecina ljudi, mladjih-starijih, nije ni bitno, Boga zamisljaju kao nekog cicicu koji sedi gore negde, kulira, ima dugacku belu bradu...Zar je to tako?

Kao sto sam vec rekla verujem u nesto...ali iz prostog razloga sto iz nicega ne moze nastati nesto...a mi postojimo!

Da li ste nekada uhvatili sebe kako sami sebi govorite da vam je zivot dosadan i da je svaki dan sve isto,da ste u kurcu...Niste jedini!

Ali sta mi cinimo da ne bude tako? Poneko se i potrudi a ostali cekaju da se sve desi samo od sebe. Da li smo u zivotu sta drasticno promenili?Da li se po bilo cemu razlikujemo od ostalih?

Osnovna skola-klasika.Sve petice,strebanje,skakanje po lastisu na ulici ili sutanje lopte.Srednja skola-zelja nasih dragih roditelja i ispunjavanje njihovih neostvarenih ciljeva...

A sta smo uradili za nas?! Nista!Svi samo sedimo i cekamo...cekamo sto smo svesni da necemo docekati!Cekanjem necemo nista promeniti!Pocnimo da menjamo svet...necekajmo da on promeni nas!

"ZIVOT SE NE MERI BROJEM UDISAJA KOJE NAPRAVIMO,VEC MOMENTIMA KOJI NAM ODUZMU DAH!!!"

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem