zivot
Da li ste nekada uhvatili sebe kako sami sebi govorite da vam je zivot dosadan i da je svaki dan sve isto,da ste u kurcu...Niste jedini!
Ali sta mi cinimo da ne bude tako? Poneko se i potrudi a ostali cekaju da se sve desi samo od sebe. Da li smo u zivotu sta drasticno promenili?Da li se po bilo cemu razlikujemo od ostalih?
Osnovna skola-klasika.Sve petice,strebanje,skakanje po lastisu na ulici ili sutanje lopte.Srednja skola-zelja nasih dragih roditelja i ispunjavanje njihovih neostvarenih ciljeva...
A sta smo uradili za nas?! Nista!Svi samo sedimo i cekamo...cekamo sto smo svesni da necemo docekati!Cekanjem necemo nista promeniti!Pocnimo da menjamo svet...necekajmo da on promeni nas!
"ZIVOT SE NE MERI BROJEM UDISAJA KOJE NAPRAVIMO,VEC MOMENTIMA KOJI NAM ODUZMU DAH!!!"
A šta smo uradili za nas?
Izgleda da smo nekako nezadovoljni generalno.. u svakoj dobi i uzrastu. Najprije mislimo da sve podređujemo roditeljima, a kasnije da sve u životu podređujemo našoj djeci, pa se ubedačimo kako za sebe nismo nikad ništa uradili.
Kako sve to sinhronizovati i uzeti i za sebe i za njih?
I da li smo uopšte nešto žrtvovali? Šta smo to uradili mimo naše volje?
Kakva su nam očekivanja ili još bitnije: šta u stvari želimo?:)
Autor zaboravi — 02 Jul 2007, 17:26