dvojica...i sta sada?!

Da li je svaka ljubav iskrena i ona prava? Da li postoji ona cuvena prva ljubav kojoj cemo se uvek vratiti i koja ce za nas uvek biti neponovljiva?!

Sta mi uopste smatramo pod reci ljubav? Da, to je ono kad nekoga volimo i bla bla bla. Ali da li smo u stanju sve, ali bas sve, da uradimo za tu osobu i kako uopste sacuvati tu ljubav?

Kazu da cemo u ljubavi dobijati onoliko koliko dajemo, a treba da dajemo sve. Moje misljenje je da treba da dajemo i onda kada nista ne dobijamo za uzvrat...

A kako sacuvati ljubav? Sta da ucinimo kada imamo tu pravu osobu pored sebe da ona zauvek ostane tu? I da li treba toj osobi dozvoliti da ode od nas?! Na to pitanje mi je odgovorio moj bivsi decko. Moj otac ga je jednom prilikom pitao "a sta ce se desiti kada ona pozeli da ode iz vase price?" on mu je na to odgovorio "ona je moja golubica i nikada joj necu krila niti vezati, niti rezati!" i bilo je tako...izaslja sam iz te veze i sada sam ponovo zaljubljena i neizmerno volim, a od bivseg decka sam naucila kako treba da se ponasam prema osobi koja je pored mene i sada se trudim i trudicu se da se on oseca slobodno, da nije vezan...sacuvacemo ljubav ako se prema partneru budemo ponasali kao sto bi zeleli da se on ponasa prema nama!

"LJUBAV JE SVE-OD STRASTVENE LUDOSTI DO OTMENE LJUBAZNOSTI!"

Sinoc sam izasla do grada da prosetam sa deckom i njegovim najboljim drugom. Taj njegov najbolji drug ima prelepu dugacku kosu i ja sam pokusavala da je dotaknem iako sam primetila da njemu to smeta. Moja greska je bila sto sam i pored primecenog i dalje pokusavala da se domognem njegove kose. Iako ima 24 godine on je taj problem resio tako sto me je udario po ruci. Znam da to nije bio onaj pravi udarac vec cisto kao iz sale ali je ipak ,manje ili vise zaboleo, bio udarac. Pa ja njemu nisam zelela da odsecem kosu...samo da je dotaknem!

Moj decko mu je rekao da mi se izvini i on je to uradio ali je bilo isuvise ocigledno da je za to "izvini" razlog bio moj decko i da to nije bilo njegovo misljenje tako da mi ta rec, u tom trenutku, ama bas nista nije znacila.

 Odvojila sam se od njih i nasa "setnja" se zavrsila tako sto sam ja tako brzo hodala kao da zelim sto pre da predjem taj put koji je planiran za setnju i da odem kuci, moj decko je jurio zamnom, a njegov najbolji drug za njim.

Na kraju cele price moj decko i taj njegov drug su se posvadjali i nepricaju. To je lepo od njega sto je mene stavio ispred osobe koju zna od kada zna za sebe i sa kojom provodi vreme dvadesetak godina, ali ipak ne zelim da ja stojim ispred njih. To sam objasnila i njemu da " svaka devojka dodje i prodje, a prijatelj ostaje" ali on ne misli tako! Kaze "ti trenutno jesi moja devojka i sve dok nam je lepo ce biti tako, a i posle toga ja i ti cemo biti prijatelji" ...

Bivsa ljubav kao prijatelj ?! Da li je moguce toj osobi posle pricati e bila sam sa ovim, bila sam sa onim, sa ovim sam radila ovo, a sa onim ono...sa prijateljem se deli sve, zar ne?! ...i da li je devojka uopste vredna dobrog prijatelja?!