dvojica...i sta sada?!

Kada se postavi ovo pitanje vecina odgovori sa da.Ali niko ne ume da objasni to neko verovanje...u sta?

Takodje kada se nekome postavi ovo pitanje odgovor je kao podrazumevan! I ja verujem u nesto u valjda tog nekog Boga...nisam se krstila ali ipak mislim da nesto postoji,nesto sto nas odrzava u zivotu,sto postavlja neke prepreke pred nas...Moje misljenje je da vecina ljudi, mladjih-starijih, nije ni bitno, Boga zamisljaju kao nekog cicicu koji sedi gore negde, kulira, ima dugacku belu bradu...Zar je to tako?

Kao sto sam vec rekla verujem u nesto...ali iz prostog razloga sto iz nicega ne moze nastati nesto...a mi postojimo!

Da li ste nekada uhvatili sebe kako sami sebi govorite da vam je zivot dosadan i da je svaki dan sve isto,da ste u kurcu...Niste jedini!

Ali sta mi cinimo da ne bude tako? Poneko se i potrudi a ostali cekaju da se sve desi samo od sebe. Da li smo u zivotu sta drasticno promenili?Da li se po bilo cemu razlikujemo od ostalih?

Osnovna skola-klasika.Sve petice,strebanje,skakanje po lastisu na ulici ili sutanje lopte.Srednja skola-zelja nasih dragih roditelja i ispunjavanje njihovih neostvarenih ciljeva...

A sta smo uradili za nas?! Nista!Svi samo sedimo i cekamo...cekamo sto smo svesni da necemo docekati!Cekanjem necemo nista promeniti!Pocnimo da menjamo svet...necekajmo da on promeni nas!

"ZIVOT SE NE MERI BROJEM UDISAJA KOJE NAPRAVIMO,VEC MOMENTIMA KOJI NAM ODUZMU DAH!!!"

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem